Vašar

1. septembar... Uvek u lepom sećanju, čak i kada sam išao u školu bio je to lep dan. Svakog 1. septembra je vašar u Salašu, što znači da se ja dobro zabavljam dok je za druge početak školske godine. To mi je uvek bio dobar izgovor za izostanak prvog dana u školi, ništa ne propuštam... i onako se tada samo deli raspored časova.

Nego ta vremena su odavno prošla, a meni su ostala lepe uspomene na taj dan. Tako da i danas volim da odem u selo na taj događaj mada se sve izmenilo. Vašar nije više ono što je nekad bio, niti je toliko veliki. Ali ipak volim da osetim barem delić te atmosfere. Tako da smo supruga i ja odmah posle posla krenuli u selo kod mojih roditelja pravo na ručak, a onda na vašar. Šta to čini vašar? Prvo ogromna gužva koju ovog puta nismo zatekli pošto je radni dan, pa je vašar bio nešto manji, a i mi smo kasno došli, ljudi su već počeli da se razilaze.

Kao na svakom vašaru može se svašta naći na tezgama: plastika, razni alati, odeća, obuća (obavezni pirotski opanci i gumenjarke)... razno razne sitnice, što ti trebaju, a i one koje ti baš nikako ne trebaju. Za svakog ponešto.

Naravno vašar nije vašar bez mekica...

... balona i ringišpila...

...liciderskih slatkiša...

... i naravno kafana sa roštiljem, pod šatorom ili na livadi, sve jedno...

A u kafani neizbežna živa muzika i pevaljka koja je verovatno jedini razlog zašto su svi gosti mrtvi pijani. Treba nekako preživeti njeno "pevanje", a to je nekako najlakše uz ogromnu količinu alkohola.

Onda ti dođe da naručite pesmu i ako ti je već sve jedno ko peva i šta peva...
Posve sve te gužve kada se svi raziđu, naravno ostane đubre.

Da, sve to izaziva onaj lep osećaj zadovoljstva i sreće, osećaj da si lepo proveo dan i ako je sve to trajalo samo par sati...
Sledeće godine sve iz početka.