Mokranjske stene

Ovaj izlet planiram još od prošle godine i nikako da dođe na red. Evo ga konačno. Znači danas idemo na jednodnevni izlet do Mokranjskih stene. Za ovaj vodopad sam saznao sa sajta Vodopadi Srbije koji je lepa kolekcija vodopada za koje nikad nisam čuo ni znao da postoje. Mokranje nije daleko od Bora, vodopad nije daleko od puta, idelana kombinacija za mali izlet.

Imamo još dva dana odmora i plan da ih maksimalno iskoristimo. Polazimo iz Bora i posle sat vremena vožnje stižemo u Sikole kod moje sestre. Pravimo pauzu, torta (dve vrste), osveženje i u 20 do 3 krećemo za Negotin. Tamo stižemo posle 20tak minuta vožnje i skupljamo zeta kome se upravo završilo radno vreme. Od negotina se vozimo još nekih 10 kilometra do sela Mokranje. Posle toga pratimo uputstva sa pomenutog sajta. Posle mosta parkiramo se kod Mokranjskog vodovoda, sa onoloko velikom natpisom nema šanse da ga promašite.

Parkiramo se u hladovinu i krećemo kolskim putem desno od vodovoda.

Sad sam već poželeo mačetu u rukama, kolski put vodi prema šumi zapadno od sela i očigledno da se ne koristi često. Put je prilično zarastao u korov koji ponegde raste i do 1,5m visine.

Probijamo se kroz "prašumu" i posle nešto manje od kilometra dolazimo do šume. Nisam pomenuo da je staza obeležena planinarskom markacijom do vodopada tako da praktično ne možete da zalutate ako znate da čitate markaciju.

Sad dolazi momenat pažnje ovde treba skrenuti desno, pošto je put zarastao i markacija se ne vidi baš najbolje može da se desi da malo promašite put (kao što smo i mi promašili), što i nije toliko strašno. Može se preseći kroz šumu bilo gde i stići na vodopad. A kad stignete tako...

Mesto je predivno, ispod vodopada se formiralo malo jezerce (u ovim krajevima to zovemo vir) u kome je voda topla pošto vodopada nema. Nismo se kupali u njemu ali verovatno bi moglo i možda ga i meštani koriste za kupanje mada neverujem pošto je put zarastao. Naravno Sikolska reka je presušila preko leta tako da moramo ovo mesto da posetimo sledećeg proleća još jednom. Ovog puta smo samo mogli da zamišljamo kako vodopad izgleda. Posle kraćeg zadržavanja vraćemo se nazad, sada pravim putem i u povratku svraćamo u Negotin. Pošto niko od nas nije ručao mogli bi nešto da prezalogajimo. Izbor restorana prepuštam zetu pošto je on ovde domaći. I ima dobar izbor. Svraćamo u restoran SOS. Ovde ručamo, za svakog po Cordon blue sa salatom i pićem, za četiri osobe ukupno 3000 RSD.

Posle ručka mala šetnja u Negotinu, a onda povratak kući. Sestru i zeta ostavljamo u Sikole i vraćamo se za Bor. Lepo ispunjen dan.