Baile Herculane

Jedna od najpoznatijih banja u svetu. Banja Herkulana se nalazi 30tak kilometra od granice sa Srbijom tako da idealno mesto za jednodnevni izlet. Prethodnog dana smo se dogovorili sa kolegom da posetimo banju, krećemo u 6 ujutru dok je još hladovina, dan obećava da će biti veoma vruć. Prethodnu noć smo noćili na vikendici na Borskom jezeru. Jutro izgleda čarobno, jezero je mirno a Sunce koje izlazi se ogleda u njemu. Nalazimo se na NISovoj pumpi kod NGCa, poslednje provere i krećemo.

Idemo sa dva automobila do granice zbog udobnosti, tamo ostavljamo jedan i jednim idemo preko. Do granice idemo preko Donje Bele Reke, Lučkog polja, Miloševe kule pa Dunavskom magistralom do Đerdapa.

Priroda je predivna, put nije tako loš. Svraćamo u Donji Milanovac i pravimo pauzu za doručak. Posle kraće pauze nastavljamo dalje prema Kladovu i granici sa Rumunijom.

Priroda je fantastična, a put nešto manje fantastičan. Posle kraće vožnje stižemo do hidro-elektrane Đerdap i gdaničnog prelaza. Tu na parkingu ostavljamo jedan auto i nastavljamo put sa drugim.
Granicu prelazimo bez većih zadržavanja za jedno 15tak minuta. Već tu se može videti kakva je situacijua u susednoj Rumuniji. Iz Rumunije prema Srbiji kolona automobila, ljudi idu u Kladovo u šoping. Kasnije smo saznali da su cene hrane u Rumuniji znatno veće od naših cena. Prelazimo granicu i nastavljamo put prema Banji Herkulani koja je nekih 30 km od granice. Tu se susrećemo sa Dunavskom magistralom sa Rumunske strane koja je obnovljena po evropskim standardima, kvalitetno asfaltirana, spoljna granica trake je rebrast ivičnjak, usečene strane pored puta malterisane da se ne odronjava kamenje... Tako kvalitetan put nas prati do samog ulaska u banju.

Sama banja je velika, što je i normalno pošto je to jedna od najstarijih i najpoznatijih banja. Naselje se nalazi u udolini između dva brda i kroz njega teče rečica. Čim stignete biće vam jasno o kakvo je banji radi, miris sumpora i isparavanje tople vode. Banja je živa i puna posetioca sa raznih strana. Građevine imaju uticaj Austrougarske arhitekture 19. veka. Neke predstavljaju cele komplekse sa lepo uređenim parkovima. Većina njih je u jako lošem stanju, ali je započeto renoviranje.

Stene oko same banje imaju dosta smerova za freeclimbing, tako da banja ima šta da ponudi i onima koji su malo ekstremniji. Provodimo neko vreme u šetanju, fotografisanju i razgledanju banje. Popili smo piće u restoranu koji se nadvio nad rečicom i nastavljamo put dalje. Vraćamo se prema granici, prolazimo pored i nastavljamo prema Turn Severinu.
Turn Severin se nalazi nekih 10tak kilometra od granice u suprotnom smeru. Na putu nailazimo na Srpsku drumsku kafanu, plaže i bazene pored Dunava. Turn Severin je prilično veliki grad, tu se parkiramo ispred hotela pored Dunavskog parka, prelep park koga treba obići, obilazimo pozorište i vodotoranj.

Sam toranj se nalazi na raskršću ulica tako da je oko njega formiran kružni tok. Toranj je renoviran i sada služi kao turistički vidikovac.

Na vrhu tornja se nalazi uska terasica sa koje se vidi ceo grad u svim pravcima, a na ostalim spratovima je predstavljen grad u slici i reči. Do vrha se može doći uskim kružnim stepeništem ili liftom.

Posle kraćeg razgedanja grada idemo nazad za Srbiju.
Gužva na graničnom prelazu se rasčistila.Prelazimo granicu, delimo se ponovo u dva automobila i idemo prema Kladovu. U Kladovu ručamo u restoranu Tekijanka, za ručak jagnjetina ispod sača, prste da poližeš. Jedno piće, kolač za desert i razdvajamo se za povratak kući. Pošto ja nisam nikad bio u Kladovu zadržavamo se još pola sata i krećemo kući. Nazad na Borsko jezero.
Lepo ispunjen dan.